Жена
ЖЕНА 378
му у тај час паде поглед на Јоцин прстен, он се тргне и одврати: „Родитељска је љубав најидеалнија.“
Меланија га погледа жалосно и прекорно. Он се беше загледао преда се, но осећао је њезине погледе. Заћуташе и иђаху тако дуже времена, забављено свако собом, Вече се спушташе. Меланија управи кораке кући и они се доскора растадоше.
8.
Састајали и виђали су се дневно као и пре, но ни једно не предложи какву нову дебату. Беху обично ћутљиви. Меланија поче да се губи и вене. Свежина поче уступати некој чамотињи. Бесане ноћи остављаху видљиве трагове. Поче бивати нервозном и раздражљивом. Иза Духова се школска година закључи, и Озрен се уз обичајне посете опрости- од ње те отпутова у своје родно место. Уговорише да се дописују. На ту је дописку Меланија упирала још сву своју наду — но све се друкчије збило.
Он је писао врло ретко. Под конац ферија прими писмо. Срце јој живље закуца. Повуче се у своју. собу и раскине омот. Кратко писмо је гласило:
„Врло штована пријатељице!
Растављен од Вас, много сам мислио и очаравао се надом, да ћемо се опет скоро састати и наставити боље с= упознавати !
Међутим су настале такве прилике, које ме силе да напустим не само своје досадање службовно место, него и ужу Домовину. Јуче сам обавештен, да сам примљен у босанску службу, те кроз који дан одилазим онамо. Најжалије ми је оних угодних часова које проведох у Вашем друштву. Гаквог друга и пријатеља, толико разумевања и природности држим да нећу више на окупу наћи! |
Желим Вам много среће и задовољства у животу — Ва то у потпуној мери заслужујете !
Колегијалне поздраве уз израз дубоког штовања
од друга Озрена Клаића.“