Жена

оне

ЖЕНА 37

и то му даде снаге да потуче непријатеља. У највећем нереду повлаче се аустријско-немачке војске. Регимента, у којој беху наши пријатељи, доби заповест на узмак.. Командант одреди Озрена да са својим оделењем 3запоседне линију читаве регименте, те да живом ватром спречава напредовање непријатеља, да регимента може преди Дрину. Знак, да се Дрину прешло и да може напустити положај, даће се ракетама: једна па онда две заједно.

Борило се јуначки. Засјаше ракете. Озрен напусти положај и у трку се хита Дрини. Мртваци, рањеници, људи и животиње, разрулена спремишта н праскајућа танста показиваху жалосни смер пута којим треба ићи. На Дрини ни једне ћуприје — све разорене. Војници се бацише у мугну Дрину, неки занавек, а неки да на оној обали одахну. Међу последњима је и Озрен. Поглавши даље осећаше да га снага издаје. Нађе неку јаму под жилама грдног дрвета, но она беше затрпана људским телесима. Напипа у помрчини неколико мртвих другова, брзо свуче суве одеће с њих, пресвуче се, завије у две кабанице и хтеде даље, но грозница га поче трести и он одлучи ту ноћити. Увуче се међу рањене другове и доскора га превлада сан. У цик зоре пробуди га тресак гранате, која беше пала у близини. Још се није могло прзао разабирати предмете око себе. Он се побаучке почне вући иза живице, да се барем у неколико одмакне, а онца ће трком. Бивало је све виднајг. Морао је прелазити мртве и ра- ' њено, Шуњојући се тако зачује с оне стране живице јаук и стењање. Учини му се познат глас. Сигурно један од његових људи. Хтеде даље, но срце га потеже да види ко је. Опрезно се провуче кроз живицу. Мртви и рњени и овде докле год око допире. Опази, како се јадан рањеник копрца, настојећи да се ослободи двојице мртвих од којих му један лежаше на глави а други преко средине тела. Озрен се одважно дигнемн

Приступи са намером да помогне рањенику, угледа свој

прстен на рањениковој руци, крикне: „Јоцо!“, у трен РУ р