Жена

378 1. ЖЕНА.

ока збаци мртве, узме побргтима у наручје и пође пажљиво под тешким бременом даље, Јоца му обавије | руке око врата, изусти: „Озрене, х-в-а-л-а!“ и опет се онесвести. Био је рањен у прса. У то поче српска артиљерија обасипати. | Озрен је упињао све силе само да измакне испод дохвата танади. ООсећаше већ да га снага издаје, у то опази стражу -— спасени су. Још само мало, десетак минута. Зној га облеваше, ноге дрхћу под њим. У то зашуми тане, зарије се у мокро тле и тај час експло- | дира. Озрен се пружи по земљи, на глави му зија рана...

и.

Тешке рањенике тек што допремише из Тузле у Брод, већ стиже и болничарско особље. Лечници сваког рањеника прегледају да се осведоче да ли су завоји добри. И лечник-шеф марљиво ради, а Меланија му — као и увек — десна рука. Остадоше још петорица, којима се безуветно морадоше повоји променити. Сва петорица са тешком раном на глави.

Превише двојицу и узеше трећега. Једва што дише, без капи крви у лицу. Мршав, крвав и блатан. | И десна му је шака завијена. Чини се да им је то најтежи рањеник. Санитети извештавају да је већ три дана у несвести.

Лечник се прихваћа посла. Замоли Меланију да метне неки инструмент кухати, и гко доспе нека прегледа завој ва руци. Она брзо метне инструмент _те прихвати превијати руку. Одмставши завој угледа | Јоцин прстен на Озреновој рупи. Прође је језа. Једном руком држи рањеникову руку а другом притисла себи на срце. Пребледила, очи разрогачила, у глави јој шуми. Лечник се нагнуо вад рањениковом главом и већ по други пут иште онај инструмент, но пошто га није добио, окрене се, загледа у Меланију која клечаше као камени кип, заклима главом у знак разумевања, узе сам инструмент, отстрани њиме неколико коштица са мозга, те врло пажљиво повије рану. Иза