Жена

384 ЖЕНА

ђанском оделу. Вођа га посади у крајњу од три празне наслоњаче у прочељу празнога дугачкога стола. Нико га није дочекао, ни поздравио, нити приказао. Пратилац му је дошануо нешто на ухо, свакако му је казао да још нема слушалаца и онда се ион удаљио ка вратима.

Пред празним столицама са око 10 немих и непријатно расположених слушалаца седео је сада сам немо јунак са Кајмакчалана украшен са више одлик на грудима, него што је слушалаца пред њиме, и сам собом држао страшно предавање о Кајмакчалану, где је посејано 35,000 српских јуначких гробова, баш колико је у Новом Саду становника, који не маре да о њима чују.

Тако је седео предавач још четврт сата, док опет "не дође његов вођа, да му ваљда рече, да још чека, јер он од граната са Кајмакчалана не види сиромах "оно чудо пред собом, али му је свакако доста и оно, што чује од свога вође. Међутим улази још по који унезверен слушалац и стидљиво седа у последњи ред столица да остави напред места бољима од себе. Но ти бољи никако не долазе. Тада се они, што још дођоше, застидеше ваљда од предавача и стадоше се помицати у предње редове, да човек не гледа — и 34боравили су да је слеп — бар предње столице пред собом сасвим празне. Но њих дваестина не могоше попунити ни предња сва седишта, а већ је превалило више од пола часа чекања. Нови Сад се још не јављаше, он је још увелико трговао или пунио биоскопе.

"Али кад је тако бар маскирана била празнина, пратилац се предавачев примаче, дошапну му опет нешто, постави се уза њ, а он отпоче своје жалосно предавање. Предавање је било исто онако испрекидано и усиљено из растргане душе, као што је био и одзив слушалаца. А бисер је био оно, што се из те јуначке душе купило, само изгледа да је предуго бројећи бројанице у чекању на слушаоце прекинуо конац и ниска зрна му се осула, да их после у неприлици не могаше покупити.