Жена

=>

ЖЕНА “989

Ево шта је слепи витез Ратко Топаловић проповедао, нека би сазнали и они, који нису могли доћи на тај мучни час.

„Ми Срби смо се пре 100 година под Карађорђем ослободили и хтели смо да живимо мирно од вреднога рада својих руку. Али нам није дао да мирујемо ни плод руку наших ни вапај наше заробљене браће око нас. Турчин нам је затворио излаз од Скадра

до Цариграда, а Аустрија од Скадра до Црнога Мора.

Гушили смо се у салу своме, а зли суседи су нас кожодерски уцењивали и потискивали све на уже границе слободе. Иза те границе кукала су наша браћа још у љућим мукама као савршено робље наших злих суседа. Тако се даље није могло живети, и ми се одлучисмо на борбу до истраге или наше или тих угње: тача браће наше.

Најпре се кренусмо на вековнога непријатеља на-. шега, на Турчина. 1912. године удружени са државама, које су патиле као и ми, са Грчком и Бугарском, после јуначке борбе истерасмо Турке скоро из Европе. Ослободисмо нашу браћу у Новопазарском Санџаку, Старој Србији и Македонији. Помогосмо Бугарима, да освоје Једрене, и вратисмо се дома, да се одморимо од јуначких напора. Али тада нас брат небрат Бугарин нападе изненада, да нам отме крваво стечену Македонију. Но ми и њега јуначки дочекасмо и одбисмо од наших нових граница на Вардару.

Тек што се мало одморисмо, а Аустрија нам опет са друге стране побуни Арбанасе. Ми и њих дочекасмо, како ваља, и за дуго умирисмо. |

Али не потраја опет ни неколико месеци одмора, а ми се морадоско наново припремати на борбу против другога силнога непријатеља, против Аустроугарске, која нам је 1908. коначно заробила Босну и Херцеговину, па се стаде спремати и на наше слободне земље. Стаде приређивати неке маневре против Србије, а

_ својима Србима забрањивати, да прославе са нама Видовдан 1914. године у слободној Србији.

ЖЕНА | | 4.