Жена

"886 | И ЖЕНА

Због тога пуче пушка у Сарајеву, уби царева наследника, а — да њега освете — загрмеше топови на Дрини, Сави и Дунаву. Уморени од три рата до тада ми се повукосмо у своје положајеве у Србији. Ту дочекасмо ћБесареву силу, разбисмо јеи претерасмо преко Дрине, Саве и Дунава, па и даље погонисмо и постависмо се на страже на својим границама. Тако чекасмо скоро годину дана, али онда нам опет Дустрија подиже Бугарску иза леђа и довуче силну помоћ турскога цара. Ми смо Швабе јуначки дочекали и задржали, али због бугарског мучког нападаја с леђа морадосмо се повлачити у нереду преко пусте Албаније. Кад је први пут Аустрија угазила у нашу земљу, чинила је нечовечна дела освете на старцима, женама и деци и опустошила северне и западне крајеве наше домовине. А сада је цела наша земља тако пострадала, најљуће пак од осветника и затирача наших, Бугара.

Зато је не само наша војска него и много нејакога народа навалило да се спасава преко Албаније и већина тамо нашла гроб свој необележен ничим, да

за њега не зна ни отац ни мајка, ни братац ни се· стрица. Што је нас здравих и читавих избегло од те погибије, превезосмо се преко Скадра, Љеша и Валоне на острво Крф, да се ту приберемо и одморимо. Ту нас је опет стала косити смрт од умора и разних 6олештина, да је цело острво засејано нашим гробовима. Но ови не остадоше необележени. Њима смо подигли јуначки споменик, да се за њих знаде, док је света и века...

Ту се нисмо могли дуго задржати, који живи остадосмо, него се опорависмо и јуначки опремисмо, као прави Срби јунаци сви у глас повикасмо, да нас воде на солунски фронт, па или да ослободимо своју домовину или да сви јуначки изгинемо. Тада нас. стадоше превозити морем за Солун, али на путу је мвого наше браће пропало утопљено у море од непрајатељских подморница, да им се не зна ни гроба ни спомена.