Жена

388 ЖЕНА

Петра |. и његова сина наследника Регента Александра. Ми Срби можемо да се поносимо својом династијом, јер таке нема нико у свету. Карађорђе је само један у историји, а Краљ Петар је са својим војницима заједно препатио све муке и прегазио дивљу Албанију, Регент Александар пак је од тешке патње и душевног бола запатио при прелазу тешку бољку, да је морао бити оперисан и болан пренесен на аероплану на Крф, где се је после опоравио.

Зато кликнимо сви у глас: да живи Његово Величанство Краљ Петар 1! Да живи 'Његово Височанство Регент Александар! Да живи наша велика домовина Србија и Југославија |“

То нам је казао, иако — као што рекох — не тако у свези наш витез предавач, „слепи потпоручик Ратко Топаловић“ — и после његова предавања разговарао сам се са неколико интелигентних слушалаца, па се сви сагласисмо, да је за народно просвећивање неисказано подесна мисао: из уста слепих наших јунака ·_ или и других инвалида слушати неисцрпну причу о „патњи Срба и борби на Кајмакчалану“ и на другим славним бојиштима, па тако учити народ патриотизму. Зато не хтедох да пропустим ни ово промашено предавање таке врсте, а да не скренем пажњу одељењу за народно просвећивање у Просветном Одсеку на оваку згоду.

Наравно да би у ту сврху .ваљало све друкчије приредити, него што је било приређено у Новом Саду. Пе сме се догодити, да се тако предавање одржава у Градској Кући, а да из градске куће нико предавача не дочека и не прикаже; не сме се догодити, да све. новине огласе предавање тако, а да ни један представник наше штампе не дође, да га чује; не сме се догодити, да у Градској Кући предаје инвалид са Кајмакчалана, а од новосадских 5—600 инвалида, којима поделисмо по милијона круна дара, нико не дође, да га чује и буде у његову друштву; не сме се догодити, да на предавање о Кајмакчалану од 2—300 до-

У