Жена

'390 | ЖЕНА

А нашима инвалидима и њиховим књижевним пријатељима препоручујем, да се организују за просветилачки рад ка љубави према домовини. За Филипа Вишњића има предање, да је рекао, када му је изгледало да мало услуге чини, што певајући јуначке песме соколи јунаке на борбу: нека га посаде на коња и онако слепу даду му мач у руке, па га поставе у први ред, да и он учини већ какво јунаштво, а не само да га слади другима. Кажу да је та помисао старога гуслара била од силнијега утиска на јунаке од најлепше му песме. А колико силнији мора да је онда утисак, кад говоре народу и омладини о јунаштву и љубави ка домовини они, који су здравље своје, па услед немоћи за даљи привредни живот тиме и живот свој жртвовали као јунаци за домовину. То би била лепа мисија за наше нове гусларе, који су вид свој погубили у јуначкој борби и на муци јуначкој, а то би за многе од њих, у којима ће се искристалисати онај бисер, који се у грудима витеза Топаловића приказао још у хаотичном стању, био леп позив за живот, те их опет вратио друштву и живот им омилео. |

Помишљам при томе на многе наше народне састанке и зборове, на којима су у стара времена стари гуслари забављали народ песмом о Косову, да би од

данас то веома подесно могли да чине наши нови

гуслари — инвалиди предавањима и причањима из неисцрпнога врела о најславнијој нашој борби за опстанак откако је нашега народа — о борби и победи за наше ослобођење и уједињење. Овака по једна улога инвалидска могла би да буде и стална тачка у свима програмима наших забава певачких и дилетантских друштава и соколских слетова. У Новом Саду, на Спасов дан 1920. год. Посматран.