Жена

396 | ЖЕНА

За слободу твоју, моју, браће наше, За све ето храбро борили се они А њихова храброст задивила свет је И њима се диве толки милиони.

Поклони се, кћери, храброј српској војсци И целивај земљу куда они газе, Поздрављај их! Кличи, — љуби, — грли, — певај,

Нека они ову нашу срећу спазе !

Ево, кћери мила, ево трубе платна, «Узрујано вади трубу с платном, узима ћилимове и цвеће и даје малој.) Ево ћилимова, простири по путу, Ево цвећа, кћери, посипај их њиме, Нека забораве сваку битку љуту.

Нека виде срећу, радост и весеље Да узалуд нису ове жртве њине, ђ ...Трчи, кћери моја, ево их већ овде, (Девојчица све купи п радознало ослушкује, труба јаче труби.) А и бабо твој сад гледа те с висине | (Труба зашруби доста близу, чују се јачи поклици: живила српска војска !) Девојчица:

Идем, мајко, идем,... али шта да вичем > Срце ми је пуно, клицала бих и ја! ..„Ха! већ знадем што ћу: Живио краљ Петар! Живили нам борци! Живила Србија! (Истрчи напоље вукући за собом платно, ћилимове и цвеће)

Мати:

Ох! Ал ово годи! Ови гласи мили!

А гле! Они иду као олуј.... као ветар

Ах та то је војска !... Чуј, усклик се чује:

Кличу! Ено кличу! (иза Кулиса) ХКивио краљ Петар! (Пада на колена пред иконом).