Жена

398 | ЖЕНА

Свако има јаде своје, Сваки своје срце воли. И по свету кудгод зађеш, Свуд ћеш хладне људе срести, А ретко ћеш ти да нађеш Милосрђа, правде, свести. · Место оних лепих снова, Које често у заносу Моја лака машта скова, Маштарије таште то су, Горка чаша тебе чека, Да осетиш сву горчину Човечјега кратког века. Таман кад ти зраци сину, Низ година већ нагрну. Заћ' ће сунце за пучину: У земљу ћеш тада црну.

(у М. Степанов.

Поздрав учитељском конгресу.

Ових дана прочитала сам књигу Школа пи живот год Г. С. Петрова“) и много мислила на вас, драге се«стре и браћо. | |

Често, врло често мислим ја на вас али, чини ми (се, као сад никад нисам с толико топлине пожелела да вас загрлим молбом: да „пробудите нашу успавану принцезу, скинете с ње покров мртвила и духнете у њу живу душу...“

Прочитајте ту књигу, сестре и браћо. Свако и сваки. Уверена сам да ће свако од вас, као и сама што сам, наићи у њој на своје мисли, своје жеље, „своје осећање и да ће то осећање, уздрмано и појачано, убрзати ваше огромно и најважније дело: реформу школе. МИ тада ће „школски часови као осмејак „дивне лепотице, да освајају и очарају младо лице“.

#) Издање Књижаре Ћуковића и Рајковића, Београд. Цена 2:60 дин,