Жена

ЖЕНА | 491

беше већ последњи час да им се одврати пажња од

онога што нису смела гледати и чути. Кад су школе отпочеле, и деца се све више загревала за „Д. Н.“, видила сам да вам могу њима од користи бити, да могу уз вас као помоћник радити, — да се дакле мој сан из младих дана испуњава, — и силно сам се обрадовала томе. А обрадовала бих се још више кад би: ме ви дошста и примиљи за свог помоћника. Не тиме што би поручили „Д. Н.“ за школу (како вам је препоручено од Минист. Просвете, односно Покрај. _ Просв. Оделења) нити кад би нашли много претплатника, него тиме: што би упозорили децу на оно

најбоље у листу, — оно што ће се зарезати у њихову

душу, карактер, — и растумачили им на свој начин. Тиме би ме признали за свог помоћника и била бих вам захвална. Јер све моје осећање се слило у силну жељу: помоћи вам да од наше деце стварамо добре и јаке карактере. А успех ће само онда прави бита, ако ви деци својим језиком проговорите о оном што им је од мене, можда, неразумљиво. Тада ће помоћи и учинити један једини примерак за целу школу више него стотина без вашег учешћа. Молим вас дакле да ме не деградирате са овога места на које ме Време и Потреба поставише, него да ме — као прави мајстори калфу — прогласите својим помоћником. Све ово: сам вам хтела рећи и замолити још лане, о конгресу војвођанских учитеља, — но не рекох због неумесне и увредљиве примедбе једнога који није ни оно што сте ви ни оно што сам ја. Па иако бејсх присутна, иако вас гледах све са душом пуном осећања и дивљења, ипак не рекох ни речи...

Сада рекох, ето, изко нисам присутна.

И сада ми не преостаје ништа више него да вам још пожелим истрајности и успеха у раду; успеха у вашој организацији, жељама, захтевима, — свему оном што ће вас ставити на ваше право место, да будете _

први међу првима! —- и да вас све скупа топло се-

стрински поздравим... | а ЖЕНА > · 3 ф