Жена

ЖЕНА А ниже

часних изнимака, али већином је тако: да се жене новца ради. Раскош је преотела маха, па и она најси_ромашнија настоји да се обуче као и богата, па можемо рећи да је раскош заразила скоро све женске. А код женидбе већином, био сељак, занатлија или чиновник запита колико има новаца, колико јутара земље, има ли кућу и т. д., а има и хиљаде случајева да се за девојку погађају као за какву животињу. Отац даје толико, а проводаџија трчи од једног до другог док се не нагоде.

Али како је раскош силно завладала, не могу данашњи мушкарци ни да се жене сиромашним девојкама, јер се и најсиромашнија намеће у оделу са најбогатијом. Чинозник вели да са својом малом платом не може да подмири ни најнужније кућне потребе, а камо ли одело за жену и децу, а сељак вели, да не може да набави својој жени свилених хаљина ит.д. | јер неће да крњи очинство, а нећу ни да ми жена иде гора од других, па зато морам богато да се оженим. И то је потпуно истина. Нити чиновник, нити занатлија нити сељак не може да подмири све потребе једне раскошне жене.

И кад се је увидело да то пропасти води, почело се је радити против раскоши. Почело се је стотину пута, али без икаква успеха. Наше госпође облачиле су се у народна одела и ишле су међу народ да види _ наша сељанка сву лепоту народног одела, али кад су дошле међу њих, биле су исмејане и саме сељанке говориле су да неће тако да обуче своју кћер, кад може ова или она да има свилену хаљину, може и моја. А у граду облачиле су народно одело само на "забави, а свецем и радним даном ишле су у својим елегантним тоалетама, мислећи да треба раскош сузбијати само међу народом, а међутим би се скоро још у већој мери требало и међу госпођама порадити против раскоши. Некоје су госпође које су увиделе ту

потребу почеле и на том радити, али су и код инте_ лигенције биле исмејане. Неки су говорили: облачи то