Жена

· 416 | | ЖЕНА

одело јер другог нема, неки опет да то чини из афектације, нико није схватио прави циљ, нису их разумели ни жене ни мушкарци и оне су морале напустити.

Да ни ми госпође не знамо ценити народно одело "навести ћу вам један пример који се мени десио. Ја сам из Славоније и недавно сам се овамо доселила. Тамо је народна ношња још доста сачувана, Лепа широка бела сукња доле са везом или претком, бели оплећак (кошуља). са кратким рукавима и широком плетеном чипком, затим црни свилени или од самта јелек, а преко њега вежу у накрст шарену или црну ведику свилену или од беле чипке мараму. Кецеље су им обично беле са крстачким везом или синџирцем _ извезене разне тране, име и презиме или разни нат писи као: |

„Благо теби, драга селе, дивна је срећа та, Када само казти можеш: Српкиња сам ја“.

или: „Српкиња сам љубим веру своју Ношњом дичим Србадију моју“. ит. Д.

Једанпут смо приређивале забаву, па смо хтеле да будемо све у народном оделу. Дошле смо у кућу једне наше богате сељанке, која је имала више пари свечаних хаљина и замолимо је, да нам некоје даде за ту забаву. Знате шта нам је одговорила 2 „Жалим, госпође, али не дам. Нећу да кажем: не могу да дам, искрено велим: не дам. Висте дошли по одело да се обучете као машкаре када иду на бал и оне се облаче у разна народна одела, а зашто га ви не облачите сваки дан, зашто га не носите свецем и недељом него га се стидите2 Ја га сувише волим и ценим и не могу дозволити да га обуче онај, који га се стиди. Носите ви и надаље ваше швапске крпе, ја мог одела не дам“. Сестре и браћо, ја сам застала пред овим одговором наше сељанке, али не увређена него задивљена. Ја сам јој се поклонила са пуно поштовања, загрлила сам је и пољубила: Снашо, казала сам јој, ја Вам се дивим, ја