Жена

418 54 ЖЕНА

што откају вредне руке наше сељанке. Не знам да ли ћемо циљ постићи, да омили свима наша народна ношња, али сигурно ћемо успети, да искоренимо овај превелики раскош. Када смо се сложиле Српкиње у | свим крајевима да тако радимо, не радимо нас 20—950 него раде хиљаде и хиљаде, морамо постићи успех. Али много сигурније и лакше дошле би до мете, када би и наши мушкарци радили с нама споразумно __(Сва наша просветна друштва иду да жену одгоје и оплемене. И када ми постанемо боље, вредније скромније, не би се ми свеједно могле одрећи раскоши, док год наши мушкарци буду више ценили крпе и благо, него добро срце, марљивост и скромност наше жене. Да се сви мушкарци сложе и да узимају за жене. само скромне девојке, да они презру оне које су раскошне и да јавно говоре, али и чине: Ја рашкосну жену која потроши за одело само 3—4000 К нећу да узмем, узећу само ону која је скромна и са малим заловољна, па кад би сви били сложн и ценили само срце и душу, будите уверени да би се жене одрекле раскоши. Нити би се сељак морао бојати да ће морати ради одела своје жене крњита своје очичство, нити чиновник да ће његова тромесечна плата отићи на једну тоалету његове госпође. Да тако сви заједно порадимо сигурно би успјели. . Ако и поред свих наших молба и упозорења велика већина мушкараца остане и даље при томе да се жене богатства ради, — ипак смо сигурне за успех — али само касније, јер ми ћемо одгојити ширењем просвете у свим сталежима, почев од интелигенције, занатлије, сељака и наднићара жену, којој ће њена кућа бити њезина светиња мужа да не сматра само као хранитеља него као најискренијег друга свог, мајку, која ће да одгаја децу у љубави, поштењу, марљивости и скромности, па што ми не успијемо усијет

ће нам нараштај, успјет ће српска мајка — оно дете

— које ми сад одгајамо. Она ће одгојити синове и кћери — српску узданицу, праве српске потомке, који