Жена

490 1 и ЖЕНА

Душа српског борца (Из збирке: Записи из рата)

Низ стрмени Кајмакчалана избили на друм и ла гано иду два војника: један Србин и један Бугарин. "Један јаше, други иде пешке и води коња. Бугарин је заробљеник, а Србин његов пратилац и спроводник.

У томе наиђу на команданта армије, војводу Степу Степановића. Овај је имао навику да сам шета иу самоћи и шетњи планира о ратним пословима. Он је тако често обилазио своје војнике, да виде шта раде и како живе и да ослушне шта и о чему најрадије разговарају. Шећући друмом њему се отме поглед и на ову двојицу војника. Али га веома изненади призор: није заробљеник бугарски онај, који пешачи и води коња, него његов спроводник иде пешке, а Бугарин, заробљеник јаше на коњу. Слика изопачена.

Кад су заробљеник и његов спроводник стигли до пред команданта, обојица стадоше и прописно поздравише старешину. _

Војвода ослови војника:

— Је ли војниче, ко ти ј на коњу 2

—" То је бугарски заробљеник, господине војводо, одговара војник отсечно.

— Па, зар, ти да му водиш коња и да идеш · пешке, а он се горе посадио као агаг

Војник се с почетка збуни, не знаде шта да од" говори, али се одмах прибра.

_ — Ама, знаш... ја сам јашио, а он је пешачио и коња ми водио...

— Па шта је сад>

·__- Успут видим да је балдисао, рањен је, једва се вуче... само што не липше... Два пута ме молио да га убијем, да се више не мучи.

— А ти» ;

— А ја ко премишљам: што још да се мучи,

доста се намучио.. и он је божје створење... дође ми

е онај што се укметио