Жена

450 8 ЖЕНА

границе. Ту су се сукобили интереси наши са тали-

јанскима. У Риму воде политику, којој је крајња мета, да све области некадашње Венецијанске Републике припадну Италији. Али те претензије Рима дубоко засецају у српско, хрватско и словеначко месо. Због тога није лако наћи излаз. Ми, стојећи на гледишту, да је источна обала Јадрана насељена нашим живљем, тражимо да та обала припадне нама по принципу народног самоопределења, који је извојеван светским ратом. Талијани би, проглашујући себе наследницима. Венеције, да потпуно загосподаре Јадраном и да га прогласе својим морем. Тиме би угрозили и наше економске интересе, а отимајући од нас земљу, коју насељава наш живаљ, створили би повод за нов сукоб. Спор око венецијанског наследства може да буде "судбоносан по Италију. И Аустрија је хтела да буде наследник Венеције, па се срушила, а срушиће се и сваки други, који пође њеним стопама. Наследства историјског порекла, која су у противности са народносним начелом, не могу се одржати. То је доказао последњи светски рат, па се стога очекује, да ће то увидети и Рим, а наш народ неће никада заборавити. пророчанске речи свога великог песника, који је још у другој половини прошлог века довикнуо: Хеј трубачу! — Ој на море, на Адрију! ~

Колико год нас нерешено питање наше западне границе гони да свој поглед управимо на обале Си њег Мора, толико исто нас везују догађаји на Сло венском Истоку, да нетренимице и с болом у души пратимо бесконачно проливање словенске крви. Германима је пошло за руком, да Русију баце у вртлог. братоубилачке борбе. Руси се кољу међусобно по велику радост свих иепријатеља Словенства. Али Германима је и то мало било. Раздробивши Русију они су је ослабили за дуги низ година, али су у исти мах | дали јој и друге забаве. Немачко-аустријски агенти гурнули су 1920. године ослобођену Пољску у крваву рат са Русијом. Постарали су се, да се ове две сло