Жена

ЖЕНА а 451.

венске државе крвно заваде, па да их после искористе. Понавља се историја Србије и Бугарске. Први рат српско-бугарски (1885. године) изазвао је између Срба и Бугара непомирљиву борбу, којом су се Немци користили. Завадивши Русију и Пољску они су се осигурали са Истока, па могу сад мирно да се спремају за извршење своје идеје: да заробе Словене ида по-

_ моћу њиховом овладају целини светом! Мађари стоје

готови, да они у свако доба прискоче у помоћ, јер _ очи већ хиљаду година служе Немцима, па ће то и _ одсада чинити. Они су најсретнији, кад као верни ро"бови могу својима да послуже својим немачким господарима. и У оваким приликама несумњиво је наш положај доста тежак. Словенство јако осећа нестанак Русије _из реда политичких фактора у свету. Ми то осећамо понајвише. Али је наш положај у толико лакши, што смо сада уједињени. Да је Русију овака несрећа задесила пре 1914. године, Србија не би имала заштите. Германи би је прегазили. Али „Бог чува Србију“! Она је извршила своју задаћу ујединивши не само све Србе, него и остале Јужне Словене. Створена је велика држава, која је довољно јака, да нас заштити од германске најезде. Али да би постала оно, што сви очекујемо да буде потребно је да се и духовно потпуно ујединимо. Процес духовног уједињавања је отпочео. Није лако. уклонити све преправе, које нам стоје на путу, а нарочито неће лако бити, да разбијемо неповерење, које се вековима сејало међу нама, а које наши непријатељи још и данас обилато сеју. Погрешке чинимо и сами. Неки би хтели, да изврше духовно уједињење брзо, хоће да наметну Србима, Хрватима и Словенцима ново име мислећи, да ће ново име уништити

___све препреке. Томе баш стављају највеће тешкоће, јер.

изазивају ново неповерење, које даје маха новим, страсним борбама. Пустимо свакога, да се дичи сво_јим именом, а главна задаћа треба да нам буде изглавање несугласица, која постоје. То ћемо најсигур-