Жена

ЖЕНА 458

· штва. Онда ће се прилике у нашем народу безусловно поправити на срећу и славу наше државе и на радост уједињених Срба, Хрвата и Словенаца.

Нови Сад. Миша Клицин.

Ратне слике. Ш. Христос се заплакао.

Испустио је душу при чистој свеети, са сузама у очима, не жалећи себе ради што ће умрети, та они тако беше сирома раденик и живот му не пружаше =- осим тешког и бедног живота — никакве радости. Алп гледајући крај постеље своју младу жену и нејаког синчића, беше му жао и тешко. Тешко, што њих оставља у беди живота саме, самохране, остављене без одбране, без хранитеља.

И његове сузе следише му се у мртвим очима, које остадоше отворене и кад је издахнуо. Жена врисну кад виде свога мужа већ мртва — и ако се томе надала -—— и стропошта се крај постеље, а малишав од године дана, започе да плаче дуго и жалосно. И не свесно је плакао, јер осећаше, да се догодило нешто страшно са његовом мајком, кад зачу њен врисак.

Али тај детињи плач освести жену и задрхта материно срце те дође к себи. Узвереним погледом гледаше око себе, подиже се и сети се свега. Сузе су је гушиле, а срце дрхтало под утиском страшнога призора.

„Остављена!“ — помисли у себи — она, слаба жена, да се бори са животом, немајући ни толико, да свога мужа пристојно сахрани. Имала је родитеље исто "тако сироте, али ипак нешто боље. Ваљда ће јој хтети помоћи, да учини последњу жртву покојнику, ради његовог сина, који га ни запамтити неће.

Сетила се целога свога беднога живота. Још као _ дете није ништа доброга имала. Послуживала је по ту_ђим кућама да би одлакшала својим родитељима. Пре Ки

УНА