Жена

=: АБА | а ЖЕНА

две године упознала је свога мужа, који је био раденик, иониби могли лепо проживети, дага није страшна сушица захватила и оборила. Син им се родиона. годину дана пред њихово венчање, и то их је мучило и болело, али материјалне прилике не допустише им, да се пре венчају.

До последњега дана служила је она, да би нешто

уштедила, да — кад се узму — да им се нађе која. пара. И то је све отишло на болест и лекове. - _ Покојник је вазда премишљао и решио, да — пре него што умре — да се-венча и даде име своме сину, које му још једино могаше оставити. ИМ испуни му се та последња жеља. Она је за љубав свога синаимужа · примила свето православље, чистом душом и уверењем. И тиме је изазвала у своме родном месту код својих суграђана и представника цркве, мржњу, презиргњеи освету. 1 -

После венчања дошла је са болним мужем и си · ном, својим родитељима, који јој понудише прибежишта. Покојник беше већ на последњем часу и после четири недеље остави их уцвељене и самохране.

Срцем пуним бола, стрепила је од освете суграђана и представника цркве, који већ и јавно ночеше јој претити, да је то Божија казна и са презрењем гледаху је као губавога створа и чињаху јој пакости. Национална, а нарочито верска мржња у овим ратним околностима, учинише од њих најстрашније непријатеље ове остављене и бедне жене, а представник цркве. — и пре већ фарисеј, или како их је Христос назвао — окречен гроб, јер сегубио у ситницама и формалмалностима, заборављајући на правду и хуманост био јој је најстрашнији међу њима. Но она је и сувише веровала у Бога и носила Га у својој души, а да их је за то мрзила и проклињала. С ТАН

Њено место беше далеко у туђини, где не беше близу свога свештеника, да покојнака отпрати до вечне куће и благослови га на путу вечности. Али се уздала. "у хришћанско милосрђе, да ће га хтети огласитии от