Жена

ЖЕНА 455

пратити, им дати му места и вечну кућу међу осталим покојницима. | |

Као своју смртну пресуду саслушала је она поруку, | да му се од стране њихове цркве ништа учинити не може, па чак им ни свећу из цркве не дадоше. А верска заслепљеност и тесногрудост, тако је далеко ишла, да забранише тахранити га у заједничко гробље, већ му из милости доделише место ван гробља, опредељено за замоубице и незакониту децу. -

_ Погођена у српе, као рењена срна, отрчала је

млада жена свештенику, преклињала га Именом Божијим, да не чини неправде, да се смилује Христа ради, _ Коме су сви људи били једнаки, који је и грешници опростио и говорио, да љубимо и своје непријатеље, и на коленима преклињала и молила, да се не огреши о самртника. по

Али њене молбе не умилостивише слугу олтара Божијега, он јој се подсмеваше и још јој више повреди | крваву рану, пребацујући јој и претећи јој паклом и проклетством. |

Посрћући вратила се жена, мислећи о речима Исуса Христа, које је често слушала из уста овог "слуге Олтара Божијега: Љубите и непријатеље своје!“

Клекла је пред Икону Спаситеља, помолила му се топло за душу умрлога, да ју прими и удостоји своје милости, и наредила дага понесу тамо, где му грешни људи из милости гроба доделише. Није више плакала, није проклињала, већ им је опростила Христовим речима: „Опрости им Боже, јер не знају шта чине!“

Гледала је на мртво тело као на љуску, из које се дух уздигао у небеске висине, да тамо живи и на-

_ рађен буде за све оно, што је на земљи претрпео.

Није плакала, јер јој се чинило, да у оку Спаси. тељеву засијала суза. Веровала је да ју је Спаситељ саслушао и улио јој снаге, и вере, и да није грешница за коју нема милости. |

__И када су покојников сандук — кога није пратио _ звук звона ни песма тугованка — понели, уз својеро