Жена

458 ЖЕНА

Упознајмо себе као што смо рођени. Јер сваки од нас може све пре да буде него велик изван све земље. |

— И ја исто то тврдим. Саме се чудим, да је у грудима свију нас још увек не само лед, него и парче _ од животиње. | Како да се задовољим са таквом судбином! Зар да за врлину држим, код се двоје с крвавим чељустима уједају. Не, најодлучније, не.

___ Хоћу, да јаукнем, кадгод осетим, без обзира дал је то околини право.

„== Узалуд ћеш ударати главом о зид. Данашње друштво не награђује такве мученике. Оно се равна. и живи по законима природе. А они су до зла бога

_ сурови.

| -— Је ли могуће, да човек само такву судбину "има! Није ли његов позив куд и камо узвишенији. — Окани се таквих заблуда. Све је лаж и прека сујета.

— Бадава заговараш. Ја осећам дубоко у души.

_да имам право. _ Истина то не могу сваки путд да изречем, али има тренутака кад бих и најцрљу сумњу знао да савладам. _ — Али за бога, то је најневероватнија сањарија. Ти по сваку цену хоћеш да се вараш. Хи

" Прелистај само историју људства. Има лиу њојзи | игде и сенке од надземаљског некористољубља. |

„Није ли сваки њен листак исписан 604 и отМИЦОМ. _

Да је душа у човека иоле друкчија, друкчије би

_и свет изгледао.

— Па ипак није тако. Истина данашњи човек. није ни налик од онога, што треба да буде. Вековима су га закржљавали и на странпутицу упућивали.

| Али зато није све изгубљено. Само да су друге ПР алнке, све би се тумбе окренуло, ·