Жена

462 ЖЕНА |

Косову између толико Турака, зашто они неби могли убити Султана који је често с њима на само. Итако се завере да ће Султана убити, кад поред њих пође на поћинак. Али и ту се нађе један издајица. Један од осморице по имену Димитрије Томашић отиде и јави Султану за веру својих другова. Султан се уплаши позове стражу "повата наше малишане и пронађу код њих ножеве и након мука и патња признадоше наших седам несуЂених Обилића своју заверу. Султан их тада одведе у Азију и нареди да их се учини богаљима. Турци испекоше у пепелу јаја, метнуше мм онако врућа под колена, а скинули су кад су се сасвим оладила, жиле им се испекоше и ноге им остадоше згрчене. Тада их доведоше натраг у Цариград гђе их погубише. Тело _ ових српчади саранише добри људи крадом од Ту__ рака поред једне старе цркве, од које више ни камена нема и тако се незна за гробове ових малишана. Како им историја није ни имена забиљежила, осим имена издајице. а како им се и за гроб незна, | то им је српски народ ипак сачувао спомен ито међу звездама. Свако од вас скоро зна на небу мали скуп звезда по имену седам влашића или како их српски. народ зове „Седам несуђених Обилића“. Те звезде је | наш народ наменио њима, па кад год погледамо на небо сетимо се ових седам несуђених Обилића, да им сачувамо спомен, како су они и заслужили. | о Друга прича је ова: Све: до г. 1878. био је град Врање у турским рукама. Те год. 17. јануара био се бој за ослобођење тога града. Слободна браћа дигла се да одбране своју браћу, али непријатељска војска држала се храбро. У Врањи је било све мирно, само. у даљини одјекивао је прасак пушака и толовска рика. Подне је превалило, а још се незна на чијој је страни победа. — У једној маленој кућици провиривала је глава малог Српчета зафира. Он је размишљао слу-. шајући празак пушака, како ће то бити лепо када «Срби буду слободни и не ће морати зазирати од Ту рака. Али се тада сети да би и Турци могли побе