Жена

ЖЕНА _ 465 |

вешали, убијали и најгорим мукама мучили. Живе их на колац набијали, — грозна је и тешка освета била Турчинова. Али наш је народ и то прегорео. Уместо. Турци да су буну угушили, они су пламер мржње и освете потпиривали нечувеним својим зверством. И " тако нас затече 1815. год. гласовити други српски устанак под Милошем Обреновићем, који је почео у Такову на саме Цвети, када је Милош Обреновић, са развијеним барјаком изрекао ове речи: Ево мене, ево рата с Турци.

Од тог доба Србија се све више ширила и развијала, док године 1912. попела се на велику висину. српске славе, осветила је оно што је вековима дужна била. Убрисала је српске сузе, које су се стољећима лиле. Надчовечна дела српске војске задивила су цео свет. Читајући само бојеве по Албанији, које је писао очевидац Јаша Томић, српски књижевник и новинар, _стане памет на оне ужасне доживљаје. Али је снага

"народа српског јача и од саме природе. Оно што и сами Арнаути, који живе у тим брдинама не могоше зими прећи, она глбанска брда, прешао је српски војник и као гром из ведрог неба нашао сеу најгорем арнаутлуку, а да се Арнаутин ни пушке није машио. Није се усудио да пуца на војску, која је имала ту снагу да прође све кланце и богазе, гђе је једва који жив човек прешао, ту су прелазили хиљаде војника натовареним муницијом и топовима. Ишли су корак по корак, врло је ретко било пролаза да су могла двојица да иду упоредо. Врло је много било стаза, да. само омакнели се мало нога сурва се у понор те само мукли шум јави смрт једнога српскога сокола. једнога друга, тај лом и тај звук био је као одјек српских уздисаја, био је као оглас звона над самртником. А њетов друг који за њиме корача несме да застане, несме да погледа на ону провалију, мора да пази, јер омакнели му се само мало нога, стиже га судба његовога др, га. А колико је брза река Дрим прогутала наших

8