Жена

ЖЕНА 469

носом, као што се и ми сећамо дедова, отаца и браће, па да они веле за нас:

Прадедови се борише и победише борбом и мачем и донеше нам слободу, а оцеви, мајке и сеје наше усавршише је љубави, разумом и слогом.

Нек нам увек буду на памети она четири слова из српскога грба: |

„Та слова што кажу истина је права: Само Слога Србина Спасава“.

Српском сељаку.

(] сељаче дични! Теби ћу да певам,

Јер си био вазда, баш јунак на муци! Па било у пољу, на припеци, жези,

За плугом — ил било с оружјем у руци. Најстрашније место —- ти си га сам биро. Било је за тебе, ко играчка нека, Јуриш'о си весо, сред кише куршума, Не мислећи на то, да смрт на те чека. Одушевљен, вољан, пун српскога духа, Ког је дивна Божја, природа развила,

За огњиште своје, без личне користи, Дух слободе, славе, дадоше ти крила. Опредељен Богом, да чуваш огњиште, Васколиког Српства, да их све исхраниш, С' жуљеви на руци, с плугом и мотиком, А са пушком да их од душмана браниш. Природа ти била и отац и мајка,

Где се твоја душа очувала здрава, ·

А у здравом телу... Ој! сељаче дични,

У теби нам лежи српска свест и слава. Ти си се уздиго као див до неба!

Снага ти се разви, до чуда, дивљења,

Ти си Српство право:!... Јер у теби леже, Наша здрава, дична, нова покољења.