Жена

470 о ЖЕНА

У миру нас брате, белим хлебом храниш, У бурно ти доба, заложена глава,

И само са твојим јунаштвом и жртвом, Отаџбину нашу, овенчала | слава.

Беч 1918. Вукосава Мишић.

Злаћани тренуци.

Док с разлежу звуци У пространој сали, Док игра у буци "Све у сјајној гали,

У весељу, смеху,

Ми бесмо на страни У врту, где беху Тренуци злаћани.

Ту стајасмо срећни Усред загрљаја, Наспрам ружа цветних, Месечева сјаја.

У очима тада Срећа јој се блиста,

_А душа јој млада Невина и чиста. У ње мржње није, У срцу без рана

) Само с' љубав крије, —

Дотад још незнана. Гипка је к'о срна Бујно развијена Коса јој је црна Низ врат отпуштена. Млад, чио, у снази, Раздраган у срећи, Занет у екстази Хтедох много рећи. |