Жена

ЖЕНА | 471

Због погледа немих, Пуних сјаја, дражи, Језик заплеће ми. Она и не тражи Да ми речи чује. Сад говор не вреди, Кад о срећи снује; Доста су погледи. Као вихор ноћи, Кад узбурка море, Те у својој моћи Диже вале горе, , Тако жер погледа Црних јој очију Души мира неда; | Моћ чаробну крију г | Те у своме сјају, Страсти, жудње пуне Душу освајају, Заносе и буне...

Док ветрић Нарлија Милујућ нас младе, Звучи мелодија ___ Пуна чежње, наде. Нови Сад. Мирко Степанов.

Омладини.

Са суморна српска чела Неста оне тешке туге, Слога ј диван венац сплела После тешке борбе дуге. Омладино, борба нова Очекује тебе сада, Омладино, надо снова, Тебе чека поље рада.