Жена

5 ЖЕНА ~ 470.

Нешто о Наполеновој матери. Многи хроничари, имали су задовољство -у томе, да матер Наполеонову ГенНсјо Като по личе као пример горде Римљанке: Корнелије или Порције. У истини, имзла је ова жена, која није живела са својим сином увек у љубави, обичаје које не можемо никако назвати да су ситни. Госпођа, Бонапарта, била је у свом домаћинству веома оригинална: облачила се младалачки, носила одећу од муселина гле белог платна и венац од цвећа у коси. Наполеон се често љу-: тио на тоалету своје матере, што је у ствари и било смешно за њене године а и сувише просто за двор. Када јој је једаред по Наполеоновој заповести купила кћи свилених материја за 1000 франака, била је ова добра жена четрнајест дана болесна. Када је њен љубимац Глисјап морао напустити Париз уређевала је његов хотел и продужила у својој шдедљивости. Лакеји нису добијали јела већ само 1200 франака месечно. Три кувара, добијали су заједно само једну кецељу, једну крпу | и један пешкир недељно. Кад је на заповест Наполеонову да. вала гозбу, морала је једна од њених службеница да стоје у ходнику кроз који су се проносила јела и да пази. Ако се десило, да су нека јела остала, или да је врло мало од њихубило употребљено, затварала их је у шпајз, од кога је кључ сама носила; — и при првој поновној гозби сервирала их је опет. На питање: Зашто тако штеди одговарала је: Штедња је добра ствар, јер човек не зна..... По свом поразу у Русији, дознао је Наполеон, да његова мати има за једном | сликом сакривених пет милијуна франака. Када је дошзо једног дана Наполеон у Тиљерије рекао јој: „Знам мила мати _ да имате новаца а ја их сада баш требам. Необично би ме. _ Задужили да ми их позајмите“ — „Ах сине! Како је рђаво |

Ваше Величанство обавештено; немам у ствари више, но што. ми је потребно за моја издавања“... — „Понављам вам да _ је то служба, коју од Вас очекујем.“ — Сире! заиста немам никаквог новца, а што сам имала дала сам Луцијану“ — „Но верујем вам мила мати“ — и прешли су на разговор о другим стварима. _ А

После неколико дана, појавио се неочекивано Наполеон у дому своје матере, остао је код ње на ручку и у току ра- | зговора упро је свој поглел на слику која га је како се чи-

нило веома занимала. — „Ову слику могли би ми мила мати. поклонити, — „Врло радо сине, даћу је још данас однети у Гиљерију.“ — Не, ја ћу је носити собом у својим колима: И

преко тога што му се мати томе јако противила, позвао је „слугу, наредио му да слику скине при чему је испало орманче _ с милијоновим благом. С тим, без да је своју матер удостојио · и једног погледа, напустио је Наполеон њен стан. ЈА