Жена

478 ЖЕНА

Белешке из домазлука.

Зашто раци кувањем поцрвенер Хемичар Др. Корнферд испитивао је узроке црвене боје код куваних ракова и успео је да ову загонетку реши. Испитао је п утврдио да рачији штит садржи нешто мало ализарина, чиме се и објашњава ово црвенило. Ализарин је материја која се да променити у разне боје од роза до крваво црвене, па чак и лила и црно. Тако у рачијем штиту кувањем јављају се промене које назелењену боју мењају у црвену. Не морамо ако нећемо да једемо црвене ракове кад знамо узрок црвене боје. Води у којој ракове кувамд додајмо мало алкалне материје и добићемо ракове место црвене, плавољубичасте. На ализарин утиче такође светлост и ту околност можемо употребити за разна изненађења наших гостију. Привежемо ли раку на леђа црну хартију која означава неки- монограм. Оставимо рака коме хартија не смета на светлости. Скувамо ли га биће место покривено хартијом друкчије обојено од осталог тела, и монограм се јасно распознаје. МИ старост ракова да се ра'спознато цо ализарину у рачијем штиту. Млади раци имају У љуштури много мање ализарина од старих. Кувамо ли ракове у дистилисаној води млади ће бити бледо-црвени а што старији тим ће црвена боја бити интензивнија. Ј.

О зачинима. Наша исхрана била би сама за себе често неукусна и брига свих народа некултурних и културних, од незапамћених времена тежила је за тим да им исхрана буде што укуснија и сварљивија. Ово се постигало додавањем разних зачина, чиме је исхрана постајала укуснија и у исто време изазивала и вољу к јелу, — варење је било лакше а лучење сокова у желудцу издашније. Скроб, беланчевине и масти, без зачина, потпуно су без укуса и мириса, а неоспорно“је. — да су мирис и укус хране веома важни у процесу варења.

__ Под зачинима разумемо сваки додатак храни или пићу биљног порекла има ли оштар ароматичан мирии или укус.

Данас, употребљава се у Европи много мање зачина но у средњем веку у коме су се јела тако издашно зачињавала да о томе данашња кујна нема ни појма. Данашња, слабија