Жена

480 И ЖЕНА

Да су зачини заиста још у старо доба били необично. цењени прича Рајнхард. Када се цар Карло У, враћао с про-. лећа 1530. год. из Италије, посетио је у Аушбургу богатог трговца Јакова Фугера коме је већ раније био подарио грофофску титулу. Фугер, тада најбогатији грађанин целе Немачке чешће је позајмљивао цару на признанице веће суме новаца Кад му се при овој посети цар изговарао зашто ву свој дуг није до сад измирио, Фугер је осећао непргјатну хладноћу и почео да говори о разлици талијанског и немачког поднебља. По том је богате трговац: узео неколико свежња, тада скупоценог цимета, положио их у свој грб, на њих дао цареву признаницу и запалио. Ово је био краљег ски дар и велика почаст за цара јер је тада један кграм цамета стајао око 1000 франака.

У старом свету, били су разни зачини познати још од вајстаријих времена — и то у већини случаја и као зачин и као лек. Најстарији споменици кинеске културе, из доба 2800 год. пре Христа дају податке о неким зачинима а слично _је нагажено и у Европским грађевинама на кољу чија се _ старост цени на 3000 год. пре Хр.

___У санскрту (стари. индијски језик) има много зачина, којема је нарочито јужна Азија са припадајућим јој острвима биле најбогатија. МИ старо-египатски споменици сведоче да су зачини у старом Египту били добро познати. Још у нај_ старијем времени, били су разни доношени са Малајских острва, са Цејлона и из Ист. Индије, —- посредством Индам Араба у Египат и земље Средоземнога Мора. Када је португалски капетгн Мазсо де бата год. 1498. одпловио ујужну Африку и објавио непосредан пут морем за Ист. Индију и Суданска Острва, знатно је повећана трговина зачинима. У то време, била је цена зачинима још врло висока, и ти који су били господари њихови монополисали су трговину и зарађивали огромне суме.

Временом гајење зачинастих биљака раширило се по. Старом и Новом Свету што је имало за последицу да су цене | зачинима пале. Истовремено опао је и укус за јако зачињена јела, те су се неки раније цењени зачини изгубили са европских тржишта. При свем том потреба у зачинима велика, | тако да је само Немачка 1908. год. увезла ргзног зачина у вредности 17 милијона франака. - ;

Узели смо за задатак да у извесном реду опишемо све важније зачине наших и туђих земаља који ће бити за наше читатељке и занимљиви и забавни и поучни. '

А Одтоворни уредник: Јаша Томић. Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад