Жена

436 ЖЕНА

дим даси ладан, гадан и непостојан. А Живот се тужно осмејкивао, говорећи: Ти немаш узрока да се тужиш, та теби дадох највише, дадох ти веру, снове, илузије; · све лепоте ти дадох, па ето си неблагодарна. Али немој јадна Младости оплакивати моје ишчезнуће, помишљај на себе, та и ти си већ болна, самртна те 60лест већ окружује, ако си ме упознала, као што ми. се јадаш. Јадна Младости! Како си бледа, лези брзо ево на ову цветну леју, брзо, брзо... видим да ти зрак из очију нестаје. Сирота Младости | И заиста, Младост беше на самртном часу, у последњем тренутку виде преживели рај, али само за тренутак... она уздахну и умре.

Задња јој реч беше:

— "О Животе, ала се преварих у теби.

%

Виша жеља.

Хоћу да сам свугде, па да свију ствари Осетим суштину ко рођену своју; Да будем по среди, када се судари Пролазно са вечним у вечном двобоју.

Ту крај борбе њине, што векова траје, Да докучим смисо општег. битисања, Назирући вешто редом догађаје,

Што их време мирно по" вечности гања.

Да не буде тајне пред очима мојим, Да провидим јасно и мора и стене Као читка слова књиге отворене.

А ако устреба, чега се не бојим, Да напустим срећу, што ми живот нуди, Чупајући корен пожуда из груди.

__ Др. Живко Продановић.