Жена

ЖЕНА 437

Какав подмладак, таква и будућност.

На све стране чујемо тужбе и незадовољство. Свако се тужи било на ово или оно. Уз то свако на своју руку и на свој начин тумачи нездраве појаве у нашем народу, те није ни чудо што многи у свом расуђивању претерују, а врло многи су без оправданијих разлога песимисти. Дух времена је таки, да многи виде све у црној боји и да многи сумњају, да ће се наше прилике моћи, икад, средити.

Међутим, ма колико биле тешке и нездраве при"лике у којима живимо, ми не треба да очајавамо, него "треба да се засучемо и да ргдимо. Треба да стварамо нове људе, нов подмладак, са новим погледима на живот, па и са новим идезлима. -

Језгро данашњег друштва је издржало нечувене муке и патње, како телесне тако и душевне.

Непогоде и несреће светског рата су и по хиљаду пута, до крајњих граница затезале сваки наш живац, _ сваку ћелијицу нашег живчаног система, те није чудо

што су милијуни чланова данашњег друштва преморени и до крајности раздражљиви.

Слободно смемо рећи, да је данашње друштво 60лесно, па су и рад и многе појаве нашег друштва 6олесне. Све оно што се данас догађа у мањим и већим друштвеним скупинама мора се оцењивати са тог гледишта, друштво мора прво прекужити болест задобивену за време светског рата, па тек онда може његов рад бити повољнији и нормалнији. -

Бивало је то тако и другом приликом. И после дугих ратова и друштвених преврата није било друкчије. Ратови узбуркају страсти, ратови стварају од људи не само јунаке и заточнике слободе, него у ратовима свом жестином избијају на свет нагони сваке врсте.

Ми видимо на сваком кораку и на свима пољима, · како су људи распасани, завидљиви, осветљиви и се· бични. Свако гледа, како ће да се што брже обогати, а при том нема нико обзира, ни према ближњима, ни