Жена

438 „ | ЖЕНА

" према држави. Свако истиче само своје заслуге и своје жртве допринесене било у овом било у оном облику.

Већина људи мисли и верује, да је право, да му држава, по сваку цену, награди његове подвиге уч="њене за општу ствар, па била држава, данас, у могућности да то учини, или не.

Макар држава пропала они своје траже.

Узмемо ли још у обзир и силну корупцију (поквареност), која је отела маха на свима пољима нашег јавног живота, онда ће нам јасно бити од куд толико незадовољство у земљи. (У другим државама је још горе. Пр. уредника).

Све су то последице рата, које ваља што преим што радикалније лечити. 1

Настаје питање, па како да лечимо ту болест, то зло друштвено 2 |

Ма како изгледало, да је тешко олговорити на ово питање, држим, да је само један пут и начин ко-, јим се може успех постићи. |

Треба стварати нове људе, нов подмладак.

Наш народ мора избацити на површину нове људе са чврстом вољом и још чвршћим карактером, који ће имати пред очима једну сврху и то да учине своју државу сретном и напредном.

Борба и рад који чека то поколење неће бити ни мало мањи од рада оних који су спровели ослобођење и уједињење нашег народа. Ново поколење, наш нови подмладак, има да спасе наше тековине, толиким жртвама стечене. Они који долазе на ред имају огроман задатак, да болесним, а уз то сујетним и до тврдоглавства амбицијозним људима узму из руке сређивање прилика у нашој држави. Имају да се боре са себичним и коруптивним елементима, који су обневидили од жеље за богаћењем и који знају само за себе и за свој ћеф.

Ма колико тешка и очајна била ова борба, ми не смемо од ње презати. Та борба треба да спасе нашу част, нашу будућност.