Жена

“ст

ЕП ЕТИНИт РИ У

Наша сељанна

Ако ико у данашњем времену заслужује пажњу свих наших културних и хуманих радника и радница, то ју заслужује наша жена са села.

| Та наша по души благородна, нешколована жена, али по раси народа нашег, прирођеним даром надарена, која осмехом на лицу у борама свога чела носи ону притајану сету своје важне и тешке судбине, заслужује сву нашу љубав и поштовање. Жена, која на својим длановима носи темеље сеоске куће, огњиште свога дома припаљује жарком топлотом своје груди а двоструку снагу даје у раду Крај брига свога домазлука та је жена и у пољопривреди вредан друг уз мушкарца и мотиком и српом, а ако је нужда, и крај плуга и косидбе. Доказала је то и за тешких ратних времена, да у свему мушкарца на селу заступати може и да ниучем запела није.

Поносни смо на ту жену, која даје снажна поколења, ону најјачу, најпречу снагу народа, земљорадника који у вековној борби с природом отимље плугом и ралом црној земљи род и плод, храни и брани себеи своје а сипље обилно у врело живота и отаџбине и капље свога трудна зноја.

Историју нашу сјајну, песму нашу народну, којом свет задивисмо, дало је у најјачем делу село наше, дала је сеоска жена и мати.

Па смијемо ли ми данас у напону нашег културног и државног развитка, ми радници и наше жене у доба наше стечене слободе и јединства у великој моћној Југославији, за коју су гинули синови наших мајки сељанки, да пролазимо хладна безбрижна срца крај наших сестара крај наше вредне сељанке, која можда више даде за нашу данашњу срећу него ми. Не, ево нас сестре драге, да Вас у наше коло поведемо, да заједничким радом спремамо срећну будућност свога народа.

Ти нам дајеш истрајности твоје, стрпљена и вред“ ност твог искуства, твога веровања а ми да ојачамо ду“ шу твоју знањем и схватањем.

Да чувамо веру, родољубље и честитост и чистоту