Жена

"штедњу морају навикавати још док су девојке. Која се не "носи како не -приличи оној која ради по пољу, него каквој „ленштини која се погосподила, никад та не може бити мудра и разумна домаћица која подиже кућу, него ветрогоња, која И. ; : Женску децу ваља од малена упућивати на рад, јер се без њега не може живети; на штедњу, јер без ње нема напретка; на ред, јер се без њега не може успевати у послу. "Без реда, рада и штедње среће нема. Зато та добра ваља да преносе матере на децу своју, те тако да прелази то с колена на колено. На тај ће се начин у нашем народу укорењивати срећа све већа и већа, те ће му и будућност бити све сјајнија и сјајнија.

И тако срећа и будућност народа нашег не лежи у ру: кама мушкога света, него у рукама женскога. Просвећену до"маћицу даће само домаћичка школа.

Мати ћерки већ зарана почне спремати бошчалуке, дарове и опрему; оцу је главна брига, да јој да велики мираз, га слабо ко од њих помишља и на то, да девојку понајпре треба спремити за оно, што је као најсветија дужност у животу чека. Така спрема вредила би јој много више, него најскупоценији дарови, него најбогатији мираз.

Ми боље негујемо стеону краву или суждребну кобилу; ми их чувамо, да се радом не претргну; ми их хранимо, да им младунче буде што боље, да му буде цена што већа... Зар се тако не би могло чинити и са женомг Зар дете мање вреди

"од телета или ждребета > П. Аршинов

Овчар и девојна.

етву жела лепота девојка,

ки Златном руком и сребрним српом Кад је било око пола дана, Запевала лепота девојка:

„Ко би мени снопље повезао,

Дала би му моје бело лице; „Коли би ми водице донео, Дала би му моје чарне, очи; А ко би ми ладак начинио, „Ја би њему верна љуба била.

Она мисли, нико је не слуша, Слушао је овчар од оваца;

Ја