Жена

И Стана се удала. Није дуго трајало, и она већ заокупила свекрвицу „око куће кукавицу“, што је ·прекорава да није чуварна. Што јој до руке дође гледа Стана да прода, те да се у чему понови. Место да штеди и да кућу подиже, она троши расипа и преко онога што зарађује, те тако кући темељ слаби и разрива. Чуде сеу кући у којојје како може млада таква да је, а ми се опет чудимо њима, што не знају ону: „Што дикла навикла, то невеста не одвиче“.

Није лоша прилика изгледала да ће бити ни Косана Никетина. Газдинска је то кућа и угледна, у којој је, она одрасла, да кажеш прва у селу. Косана се носила по моди већ првој. А мати јој све говорила: „Хвала Богу, празних шака ти из куће нећеш. Коме одеш однећеш му, да те може одевати, а и да не мораш радити ни диринџати баш ти, него нека најми.“ МИ Косани није било тешко своју мајку да послуша. И она је чувала своје девојачко лице, да не поцрни од сунца, и своје руке да не испуцају од рада.

Кад се одвела Косана у Недићеву кућу, опет газдинску, паде на муке. Кућа велика, па ни посао није мали. А она ни окренути се. Нити шта уради, нити се зашто прихватити, па ништа сачувати. Кад јој у кући што замере, а она само одговори: „Донела сам да не морам радити,“ Али на ту њену реч не остају ни они дужни. И најбогатији кад не ради а троши, најпосле падне на туђу милост. У Недићевој кући чуде се, како може млада онако бити. А ми се олет чудимо, што не знају ону:

„Што дикла навикла, то невеста не одвиче“.

Својој ћерци свака мати жели среће, само што свака неће и да види, где лежи та срећа. Једне мисле да је срећа У лепоти; други мисле да је срећа у моди; а опет друге, да је у миразу. А оно није ни у једноме од тога, него она лежи у радииу штедњи. Временом ни најлепше лице не остаје без борг; ни најлепше одело не може сакрити ругобе срца и душе; и нема блага које се расточити не може. Нити ваља због лепа лица превидети нерадне руке, нити због накинђурена тела раскошну ћуд.

Шта жена може кецељом разнети, човек не може товаром нанети. Зато ко узме врага поред блага, блага нестане враг остане. А која тежи срећи, та ће блага стећи.

Жена држи три рогља од куће, а муж само један. Зато кад жена није радна и чуварна, оде кућа. Отуд се каже, да кућа не стоји на земљи, него на жени. Радом својим не сачува човек кућу од пропасти. Као што продерану врећу не можеш напунити, тако ни нечуварној жени не можеш нанети,

Ко украде јаје, тај ће после и кокош; а од кокоши пређе после на овцу, и тако онда редом. Не може бити чуварна домаћица која се на чување није навикла још девојком.

Не могу људи стати на ноге, нити могу поћи напретку, ако их жене у томе не помогну. А жене се на рад, на реди.