Жена

Пијанчева жена.

—- Наставак —

Прекјуче ми је искао венчани прстен да га види. Знала сам зашто га иште, али сам му га ипак скинула с прста и, без речи, дала. Мислила сам попиће га као и други мој накит. Преварила сам се. Поклонио га је својој последњој милосници, са змијским, подругљивим очима. Сам јој га је навукао на прст и заручио се с њоме, поред мене живе и венчане. Са мном је хтео да за свагда прекине, јер му нисам више могла да доста дајем за развратан живот. Измислили су паклени план како да ме се отресу. Договорили су се да ми дођу у кућу и да ми ту пљусну у лице да су се верили, Хтели су да ме до земље понизе и да и последњи живац у мени узбуде, да поманитам и излетим из ове куће, да би они извели оно што су, у својој поквареној души, сковали.

Рачун им је био заиста изврстан! Ја бих, у свом страшном болу и очајању, и учинила оно што су они желели. Али се десило нешто што нису предвидели. Док су они, целу суботу и недељу, проводили у пићу и блуду, мени је дошла у походе моја стара и добра мати. Срџе ју је болело увек за својом јединицом и она је уздасима, плачем и тугом умилостивила тврдо срце мога оца да ми опрости и да ми отвори врата своје богате куће. Мати ме је у сузама молила и преклињала да оставим овог развратног човека и да се од њега развенчам — за новац би пристао тај бедник врло радо на развенчање —- и да с годинама нађем нову срећу на овом свету. Онда би се и оне две старе душе лакше растале с душом и мирније легле у гроб. Увиђала сам да моја сирота мати има право. Осећала сам да јој је свака реч златна, али мој понос, мој луди понос и овог пута се испречио и разорио ми је срећу, која ми се у даљини указивала. Тај мој проклети понос није ми допуштао да признам своју погрешку и да послушам глас памети и љубави, који је долазио из уста моје добре матере. Ја сам стегла своје срце, затворила очи пред истином и својој матери хладно река: „Ја сам сретна и задовољна у овој кући.“ Кад је моја мати видела да, ни плач, ни преклињање, ни разлози, не помажу и да не може "сломити моју упорност, скупила се, сиротица и скрушено вратила кући.

Да моја мати није јуче била код мене и да јој, из поноса, нисам била рекла да јој се никада нећу вратити, ја бих зацело учинила онако као што је мој несретник муж и његова милосница желела. Али ја сам себи јуче затворила пут у родитељски дом и зато сам се морала и даље патити на овом огњишту. | МИ |

_ ИМ када су се њих двоје напитих, загрљених са свира: чима, појавили пре пола сата у овој соби, где сам ја горке