Жена

Шта буде од мазне деце

У. Баваништу у Банату лане син убио оца због једне цигаре, А то је било овако: Лаза Михајлов, момак од 19 година, једне недеље доће кући напит да узме цигару коју је оставио у долапу. Кад тамо а цигаре нема. Изиђе у авлију љутит, а шта да види, отац му држи у устима и пуши баш ону цигару коју он тражи. То га тако разјари, што му стац дирао у цигару, да је дохватио нож па појурио на оца. У невољи и страху отац клече пред њим и склопи руке за милост. А он, син рођени, али гори од звери, не сажали се на старог оца свога, него га — тешко нам и рећи — ножем закло. Отац мртав паде, а син се тек онда препаде и виде шта учини, те удари у плач и покајање. С оног места право оде суду, и плачући се предаде да га затворе.

Ужасно је и помислити, да стар отац гине од руке синовље, ма око шта то било. У оним годинама син ваља у највећој смерности и страхопоштовању да прилази оцу своме. Како се може младић и дрзнути напит да излази пред лице очевог Кад смо баш поменули то, да станемо мало, па да размислимо о томе. |Излазе ли сви синови пред оца напитир Онај Лаза изишао је напит пред свога оца, јер се није стидед од њега и није га поштовао. А откуда то да син оца не поштује, и да се син оца не стиди, него чини што не пристоји чинити ни пред туђим људима» То је отуда што се на то није навикао. А на то су га требали навићи родитељи. „Павика је једна мука а одвика две“, као што се лепо каже. Док је још дететом, морамо га навикавати на све што је добро. Из семена не удари одмах грм, него се из земље помоле, из клице, листићи, да се једва виде, па тек временом и годинама напредује и узрашћује, да најпосле постане то и преголеми грм. Док је у клици и пиле га може ишчупати из земље, а кад разрасте у пуну снагу и постане грм, ни сво село да се ухвати не извуче га док се не посече.

Е тако је то и са злим навикама. У мале деце нису пороци ни све навике велике, него незнатне, ситне. И док

· да у твом послу царује неред НЕ ДОПУСТИ и нечистоћа, јер од тога

пате зависи твоје здравље -_ пи швој опстанак. НЕ 5