Жена

10

су тако ситне лако их је требити. Још док су на сиси ргзвијају се у мале деце навике, од којих постаје после нарав, природа. Има деце којој су, тек што су почели тепати, прве речи псовка. МИ безумне родитеље весели то дечје опасно блебетање. Речи деца од родитеља уче, па родитељи не би требали да говоре пред децом ни једне речи неумесне ни непристојне. Што се дететом научи грдне муке мора после видети док се од тога одвикне. Уз непристојне речи деца се лако навикавају и на непристојна дела, па их после чине без позора и срамоте. Као коров што обузима цвеће у врту па га дави, тако могу и пороци срце детиње, ако се напусте да бујају где је који избио. Кад родитељи напуштају децу своју да чине они што хоће, онда само онако подивља у њих осећај, као што је у онога несрећника Лазе.

Послушан и на добро изведен син кад би видео онако цигару у очевим устима, слеђе би му било него да ју је сам попушио. А што се оном несрећном Лазару, место да се обрадује, од љутине смркло пред очима, то је зато што су га родитељи од малена навикли да му се ништа не откида од уста. Дете које још на сиси, осети, да може постићи што хоће, кад плаче; оно ће плакати докле год му се не учини по вољи. М ту је почетак самовоље и саможивости, а свршетак је тамо где је онај Лазар свршио. Мазна се деца навикну да им родитељи све чине по вољи, а она родитељима ништа, Не помаже нам обраћати се деци, јер не зависи од њих на што ће се навикнути него од родитеља. Што који родитељ више труда уложи док су деца мала, више ће радости имати кад одрасту. Што човек не посеје, не може ни пожњети, па ни родитељи не могу дочекати у старости ус пехе од деце своје, ако их нису још од малена упутили као што ваља. Не воли своје дете и не жели му добра онај, који га не кара кад треба, него га оставља да се погрешке добро укорене у срцу његову.

П. Аршинов