Жена

1

собом и двоје деце: 5-годишњу кћи Рајну и 3-годишњег“ "Александра и не слутећи да јој се деца неће више вратити са тога пута. и да ће, можда, само кратко време после тога донети кући њихове изгореле и унакажене лешеве.

Могло је бити око 11 сати када је Ђурђа дошла на трло. Ту се налазила једна мала колиба, изграђена од трске, прућа. и сламе, коју је саградио њен муж да би се склонио од зиме и невремена, за време док се налази код стоке. Пошто Ванђела са стоком није било у близини колибе, Ђурђа је на своју велику несрећу оставила децу у колиби, у којој је још горела ватра, што је био наложио њен муж, а она је отишла даље у планину да нађе Ванђела са стоком. Тамо се задржала дуже времена. У неко доба вратила се да обиђе своју децу. Али, када је дошла до колибе где је оставила децу, здраву и веселу, била је ужаснута, јер је колиба већ била. сва у пламену, а у њој су лежала два изгорела и унакажена детиња леша. Са усана несрећне мајке отео се тада очајнички крик, који се проломио кроз планину. После тога, скрхана и утучена несрећна мајка је стала да кука поред лешева своје унакажене деце.

Деца су се изгледа, чим их је мајка оставила. у колиби почела играти око ватре. Како је у колиби било пуно сламе, вероватно је нека жишка отскочила и захватила сламу, која се тако нагло запалила да се развио густ дим. Деца од дима. нису могли да изиђу из колибе и тако су у пламену нашла грозну смрт.

Има ли хлеба бев мотине7

Златна је она што народ каже: да никоме не падају готове шеве из неба, него да свак мора радити, ако се мисли сладити. Већ је првом човеку речено: у зноју лица свога да мора хлеб свој јести, а то значи: да је остављено човеку да се мучи док што заради. Отуд што се ко више мучи, слађе му пада и више му прија и јело и одмор.

Да нема дана не бисмо. „знали шта је ноћ; да нема горчине не бисмо знали 6 та је, сласт; да нема туге и:

ж 5 1 5

653