Жена

12

"жалости не бисмо знали шта је радост и весеље; да "нема муке и невоље не бисмо знали ни осетили како прија одмор; да нема глади не бисмо осетили сласт у јелу. Без промене нема сласти у животу. Ко је увек сит томе јело не прија. Ко се никад не умори томе је досадно живети, јер му се не слади живот. Ко хоће да му живот прија, неће желети да никад није гладан, да никад није уморан, да никад није у оскудици, јер онда би желео да живи без промене.

А ми смо видели да је живот без промене досадан. Од досаде пак веће муке нема. Зато се и чује; да се у свету по који богаташ убио, јер му живот досадио. И пука сиротиња може се лакше подносити него досадан живот. Живот се заслађује променом. Најслађа је промена одмор после рада, и рад после одмора.

Ко се вечито одмара чемерно проводи живот свој.

Свуд по свету не живе људи једнако. На неком крају света живи свет лакше, на некоме теже. Нигде -се лакше не би живело него у нас, јер је земља наша да не може боља бити. А што се ми злопатимо то је с наше неуке главе. Ко гледа да је први у свом послу не може зло проћи. Нико никога не може из невоље извући док се сам не извуче. Спреман, вредан и чуваран човек има богатства и драгоцености, које му нико одузети не може. Знање у глави вреди спа"хилука, а умешност у рукама капитала. А куд ћеш више него кад удружиш имање с капиталом. И још су знање и умешност већи и бољи од свакога капитала и имања. .

Нема на свету случаја да се није подигао и до "богатства дошао ко је пун знања, умешности и вредноће, а уз то и кад је чуваран, и кад разумно живи, Зато честити и ваљани и прилежу на посао и срцем и душом, а не поводе се за туђом главом и за туђим рачунима. Мудри умом, умешни у послу, штедљиви у животу, спори на зло, а брзи на свако добро, ни на

којем послу пропасти не могу. Ц. А.