Жена

Без сечне не може се стона добро исхранити.

У многим крајевима наше земље људи су се озбиљно забринули, како ће зимус стоку исхранити. Јер у многим крајевима кукуруз није родио. Док не падне снег, биће још и којекако. Људи ће пуштати стоку у поље, те ће по мало штрпкати траву. Али шта ће бити, кад навали снег и све покријег Чиме ће онда стока да се исхрани, кад нема много шаше, а на јарму се готово не може ни мислити, јер на много места ни чељад неће имати хлеба. У овој невољи сечка може много помоћи. Сечком се исече сено, слама и кукурузна шаша, све се после то натопи сланом водом, а где буде јарме, помало се и јармом измеша, па то после стока у сласт једе. А огризине нема. Истина, многи ће рећи, кад ово прочита:

Каква сечка! Ни моји стари нису сечком хранили стоку, па су опет живели. Не требају мени те новотарије. Али сваки онај, који буде овако говорио и мислио, грешиће. Друкчије је сад време. Сад морамо ићи за временом, па чинити све оно, што и други разумни људи раде. А разумни људи, чак и кад има сточне хране у обиљу, че хране стоку без сечке. Тако им се и стока боље исхрани, аиу сточној храни много уштеде.

Да чујете само, шта ми јео сечки причао један мој познаник, угледан домаћин у свом селу. Разговарали смо башо томе, како наш сељак страда и пропада највише због тога, што се у својем животу и раду држи старога, па живи и ради онако како су живели и радили и његови стари, кад су била друга времена.

— Имаш право, моје дете, — рече ми он. Ми нерадо слушамо, кад нам се говори, да нешто треба овако или онако урадити. А новатарије никако не примамо. Све мислимо: „Шта ће то нама» И наши стари били су без тога, па су протерали свој век. А после, то долази од господе, а шта знају господа, како сељак треба да живи и ради, кад господа нити ору, ниди копају»“

— Баш прошле године, — продужи мој познаник, мој Милоје, кога једнога имам, навали да поручимо преко Задруге сечку. Ја како тако то онда одобрих. Али кад донеше сечку и кад је видех у кући, хтедох чудо да направим. Каква сечкар Шта ће то мени» Па ми се смрче на очи, и хтедох све оно поломити и спалити. Милоје се нашао у чуду па незна шта ће. Објашњава он мени, како је то добро, како се. сечком штеди храна, па се и шаша потроши и ништа не баци,