Жена

д је изаткала и дивне вунене завесе са ажуром тканим. Код Горице сам била и раније она је сретна што је њен добри отац сазидао нову кућу, и наравно да је онда све лакше спроводити. Патос од дасака, већи прозори, уздигнута кућа па нема влаге, па прописан подрум што опет много значи за зимницу. Једном речју напредна кућа у сваком погледу. Сад само да добију доброг зета као што им је ћерка добра и вредна. Из Шумадије узела сам једну ученицу из Кнића, њу је изабрао г. Ог. Златановић. Девојчица је из угледне куће. Тешко се мајка одвајала од ћерке. Пратила нас је до Кра-. гујевца и целим путем само ме молила да јој чувам ћерку. Никада нећу заборавити онај растанак како нас је обе молећиво погледала кад је сишла са воза из очију сам јој читала „Ех шта ја уради, да пустим моје дете тако далеко“. Али главно је да се наша Драгица овде врло брзо снашла. (Са свима другарицама се лепо слаже и нема кад да много мисли на њену нају.

Из Шумадије кренем за Сарајево, ту да сачекам Херцеговке, јер од снега није се могло лепо по селима путовати. Добротом г. Грђића у Гацком изабране су две ученице из околине Гацка а једна из околине Требиња, та је још и јединица, а тај је растанак био тежак са оцем који је допратио до Сарајева. М у име Бога кренусмо из Сарајева, а то је био дуг пут за наше Херцеговке које нису никад тако дуго. путовале, све их је занимало. Целу ноћ су гледале кроз прозор да виде куда пролазе. Из Београда одмах кренусмо. лађом за Каменицу. Та вожња била је нешто ново у животу њиховом. Војвођанку је довео отац. И тако се завршио мој велики пут око избора ученица. Сад само имамо да видимо какав ће оне успех показати и да ли ће нам осветлити образ кад се врате својим кућама као нове домаћице. к

Да јој се дете не мучи (СВРШЕТАК) .

Биће мени Радојка права радост у кући. Из дана у дан Радојка се све више привикавала послу. Па само трчи од једне јетрве другој: једној помаже у кући, другој око стоке, трећој да намири децу. А све јој некако иде од руке. Мило то јетрвама Радојкиним. А мило, Бога ми, и њој. Некако јој сад све друкчије. Нема то као пре, да је мрзовољна, него као да се све око ње смеши. Нешто јој пуно у грудима, па кад тако остане сама а она и попева, — истина, тихо, јер је срамота, али јој пуно срце, па не може, а да не пусти песму од себе. Па јој сада и јело слатко, и сан угодан. Кад буде у вече, радује се ноћи да се одмори; а кад буде зором, радује се свет-