Жена

8

скога чељадета не може дете надгледати. За то дозва јед-

нога дана Стану, удовицу СРЕ Уре Петра Џеве.

Чујеш Стано.

Шта Баћор Ти си сама, Дођи мени па гледај оно моје кумче. — Стана сирота жена једва дочека и онога часа усели му у кућу. Кад се то сазнаде — а то се, Богами сазнаде одмах — пође свакојака реч по селу. — Знам, били смо баш пред судницом, „на заповести.“ Стојимо и чекамо кмета да изађе на доксат и да нам рекне зашто нас је звао. Док ето ти, Војислава

Игњатовића пијана, од некуд из села па оп — цупа пред судницу. Баћа стоји крај плота и ћути, као што је и свакада он — па њему: Шта радиш баћог Хвала Богу. — Како ти је

снаша» Баћа га погледа мрко. Каква снаша»

Па твоја Стана! Истина ниси се венчао, али све једно!

Баћа диже песницу ... . Ми већ ожалисмо Војислава. Али за дивно чудо, Баћа спусти руку њему на раме и рече мирно, и ако му рибици на образима играју.

Добро је, хвала Богу!

Па се окрете од суднице и оде кући. Наумио беше да Стану отера, али кад доће кући и виде детенце како се смешка у њеним рукама, он рече:

Иди један час обуци се! Дај мени дете. Она послуша.

За неколико тренутка била је обучена.

Је ли, Стано.

Шта, Баћа» ·

Хоћеш ти гледати ово дете»

Хоћу, Баћо.

Онда хајдемо попи. . . Него, ја те а не питах; би ли ти пошла за ме» — Она само саже главу и пође с њим.

Веруј Богу, да је од тада Баћа питом као. јагње. Право рече једном попа: Море људи! Деца питоме душу човеку! Оне мале ручице јаче су од највеће војске, Оне разруше

највећи град —- вољу човека. Ј. Веселиновић

НАРОДНА ПОСЛОВИЦА

Ако човек не штеди сврх вреће, залуду штеди, кад дође до дна.