Жена

7 ИАИе

— Нема свога болећег! нема се за кога чувати, па му је свеједно.

А то ће и бити. Никога на свету није имао. Сав као курјак. Шта му и шта пута дође те се свије око кога било. те дирвџи и ради само да би имао ским реч проговорити. Сељаци су то волели. Нема о које се не обрадује кад јој Баћа праг прекорачи.

Али та његова мирноћа не траје дуго. Првих је дана и весео и шали се и разговара, и ради; али дан по дан, а он све озбиљнији и натмуренији док не заћути. Тада баца рад оде својој кућици затвори се и спава по вас цели дан. Нека Бог сваког сачува да му штогод тада рекне јер онда је све свршено. Мора бити крвавих глава..

У селу су знали то, па га онда. нико и не дира; а он кад види да се од њега сви склањају дуне и оде у друго село и после чујемо: „Побио се Баћа с тим и тим: убио душу у њему“ или; Ала измлатише синоћ Баћу; размрскали му главу, мозак се види“

Кад га то све пређе, одлежи мало апсе, или одлежи од убоја, па опет лепо.

Једнога пролетњег дана враћао се он кући са свога тумарања. Време се улепшавало; пут се „прошибао“ па мекан а нема блата; небом се гењају бели облачићи као јагањци по пољани; трава почела освајати, буја и расте; куд погледаш само зеленило, чисто модро и све крепко и свеже; а онај ваздух само надима груди, и подиже те, те се осећаш лак као перо...

Иде Баћа лагано, диго главу, распучио прса, гуњ пребацио преко левог рамена, па слуша како птице певају. Кад би на сеоским вратницама, он застаде. Чу неку вриску и стаде се окретати на све стране. Али не види никога. Међутим вриска не престајаше.

— Ама где је тог — Рече он па скрену са гута па пође јендеку одакле се вриска чула.

Кад приђе јенденку имао је шта и видети. Мало детенце повијено у поленке. лежи на голој земљи. Сунце му упрало у лице те дошло црвено као обарена рачија леђа. Њему би некако чудно око срца.

— Ко би душман да овог црва овде остави —- узвикну

Па сиђе у јендек и диже детенце те га пренесе преко пута 'у хлад. Ту седе, дете метну на крило очекујући да ће му ко доћи.

Али не дође нико. Међутим дете је непрестано врискало Он му попусти мало руке, а оно сирото одмах стрпа прстиће у уста и поче сисати.

Јадниче» Гладно је! — Рече Баћа и опет се окрете око себе. — Нема никога!,.. Да није... :