Жене правници и наше правосуђе

13

манифестовала се сва немогућност овога и опасност што се то, и ако немогуће, ипак спроводи.

У судовима где њих данас има, а нарочито где их има више (као што је случај са неким престоничким судовима), влада једна савршено друга атмосфера. Једно место, које за разлику од свих осталих у државноме апарату, мора да буде свето, профанисано је њиховим присуством. Својом неизменљивом природом оне су унеле у суд нешто чему тамо нема места, нешто страно, туђе, негативно. — Па онда, присуство њихово у односу према људима. Културних људи је још увек мало. Некултурност оних других нарочито је изражена и теже пада када су они у присуству женскиња. Разумљиво је, да отуда цела атмосфера у таквим судовима има у себи нечега неозбиљног (у најбољем случају), па онда ружног, профаног, недопуштеног, немогућег. Све што се у њима, у тим судовима, чини, сваки посао, свака радња, изгледа да носи одблесак тога. И то је тако. Достојанство суда услед тога, замењено је неозбиљношћу са свим њеним опасним последицама које она ствара на овоме месту, и савршено је доведена у питање она завидна висина на којој је стајало наше судство.

Поред тога има још једна ствар. Број њихов

" Треба разумети да сво профанисање долази не услед каквих нарочито рђавих квалитета њихових, (обрнуто томе, међу њима има чак итак „их, додуше врло ма'о, које имају сва преимућства једног солидног и савесног чиновника), нег да то профанисање долази од самог факта, да оне, као жене, суделују У једној установи која њихово учешће безусловно и апсолутно не трпи.