Женски покрет

је посео земљу и увукао се у сваку кућу, у сваку најскривенију одају. Она је из те мучне борбе изашла као победник. Исхранила јe земљу отимајући сваки залогај, очувала је децу, огњиште и име; доказала је хиљадоструко да је једнака и по јунаштву са мужем и братом. То јој признадоше сви, и позвани и непозвани. Ади они који седе у нашој врховној управи не признадоше јој то никад. Наша влада, после свега тога, мирно посматра како су покрајинске владе Хрватске и Словеначке прогласиле своје жене за равне себи и пустиле их на општинске изборе, међутим она непрестано верује да томе код нас још није време. Жалосно је да се наша влада није осетила побуђеном да она прва ода признање својој жени и после тако јуначки издржане борбе отклони ону увреду и неправду коју јој је закон наносио; али је нечувено и несхватљиво да се она није пренула ни онда када је то већ учињено у двема покрајинама ове исте земље, Хрватској и Словеначкој. Друштво за Просвећивање Жене и Заштиту Њених Права спровело је поводом овог преко Женског Народног Савеза свој огорчени протест упућен Председнику Владе и Председнику Парламента. Протест су потписала сва овдашња женска удружења, а њихове представнице су га однеле личио господи председницима. Господин Председник Владе чак није ни знао да су у Хрватској жене учеотвовале у изборима и рече да ће се, кад је тако, морати учинити нешто и код нас. Када је најзад делегација замолила Господина Председника да тај протест спроведе Министарском Савету, Господин је обећао да ће то учинити, али је изјавио да ће лично он остати противан да се нашој жени допусти учешће у општинским изборима, јер он не жели да наше мајке и сестре сиђу с амвона и уђу у ту прљаву гомилу и прљаву борбу!!! (без коментара). Господин Председник Скупштине, човек напреднијих идеја и ширег видика, поклонио је делегацији мало више пажње и времена. Обећао је да ће ствар изнети пред Парламенат и да ће оправдане, захтеве наше жене бранити у свакој прилици.

Друштво за Просвећивање Жене и Заштиту Њених права очекује да ће му Г.Г, Председници одговорити директно или преко Савеза на поднету представку и сматра да је неприродно да одговор не буде повољан, с тога се неће да упушта у нагађања како је овај протест примљен од целокупне владе и парламента; али ако Друштво тај одговор не добије, оно ће најзад увидети да је прецењивало увићавноот, савременост и далековидост већине наших политичара, и чиниће у одбрану женских права све што му дужност налаже, па ма то били и протестни зборови, митинзи и демонстрације.

Први женски Министар

Изненадиће многе наше читаоце да први женски Министар није поникао ни у Euглеској, ни у Америци, пи у Немачкој, земљама где се та борба води деценијама и у којима има хиљадама факултетски образованих жена, него чак у Ангори, турској националистичкој држави. Природно је и похвално је да је први женскн Министар баш Министар Просвете. Тоје г-ђа Халида Седиб, данашња најпризнатија књижевница и најбољи стилиста у Турској. Значајно је истаћи да је први женски Миниетар показао и на делу да ће жене са својом природом унети пацифизам у политичку борбу. Поред многих значајних реформи које је предузела на просветном пољу, она је једина која општи са турском централном владом и шаље јој чак порезу из области Ангоре. Од како је она ушла у владу створила је својим помирљивим раДом мост из међу своје оцепљене националистичке владе и владе у Цариграду. Верујући да ће појава првог женског министра бити радосно поздрављена од свих феминистнчких кругова, ми истичемо нарочиту жељу да и будући женски министри уносе у свој политички живот толико пацифизма и разумевања колико то уноси г-ђа Халида Седиб.

Страна 4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 2