Женски покрет

жоаских појмова, ако се задовољи само тиме да исхрани и одене своје чланове, да им „са минимумом рада осигура максимум уживања", ми ћемо у њему имати једно друго издање европске културе, у толико rope и страшније што he у већим размерама и са снажнијим средствима бити изведено. Европски par је најбоље показао шта бива кад сг машински рад стави у службу европских идеала. Социјализам може имати неке вредности само онда, ако буде у стању да људима пружи један узвишенији и племенитији циљ рада. Ако не будемо више радили само за себе, него и за једну већу целину, као што је планета Земља; ако у том раду будемо видели нашу најважнију функцију, а у њеном вршењу будемо нашли праву срећу; ако нам успех рада буде пречи од празне личне слободе, онда he нам и социјализам са својом моћном организацијом доћи као поручен. Тада ћемо тек појмити прави значај те организације, и разумети зашто је било потребно да се стварају оне велике радне целине, зашто се рад стављао изнад свега, зашто су се морале лична слобода и лична својина да ограниче. Кад је сваки човек имао други циљ рада, и сваки знао само за своје личне интересе, онда је, сасвим природно, било немогуће људе сложити, и свака помисао на мир међу њима морала је изгледати као утопија. Али, кад се људима да један тако простран циљ рада као што је одржавање земље, који обухвата не само интересе свих људи него и свих створења на њој, онда није више искључена могућност да се интереси разних људи и народа доведу једног дана у сагласност. Кад би људи сву своју снагу и памет удружили са природним снагама, и употребили на одржавање земље, од ње би се лако могао направити један велики, леп парк, једна идилична Аркадија, у којој би владали ред и слога, у којој би нам сви људи били другови, животиње наши добри прија-

тељи, а дрва иаша „велика браћа“ као што је Гете волео да каже — у којој би земља давала човеку све што му треба, он ослобођен бриге за опстанак, могао да се сав посвети оном раду који најбоље одговара његовој природи и његовом позиву. Нас би и сувише далеко одвело кад бисмо хтели да изнессмо овде све промене које би тераизам у нашим појмовима изазвао. Ми смо за сад салго хтели да у овом тренутку, кад имамо једну велику државу да организујемо, упознамо своје читаоце са једном идејом која може имати нг само великог, но и врло благотворног утицаја па менталитет једног друштва; јер најпосле сваки мора признати да је много лакшг организо вати једпо друштво са људима који хоће мало да уживају а много да раде, него с онима који би хтели све да уживају, а ништа да не раде. /7. Р.

ЖЕНСКО ПИТАЊЕ

Историјски развој и значај по друштво

У овом чланку говориће се о женском питању уопште, како оно стоји у западним земљама, а за другу прилику оставићемо да говоримо нарочито о нашој жени. Поборника за женску еманципацију има још за време Ренесанса, у XV веку, али женско питање постаје социјална чињеница тек за време Француске Револуције. Објава људских права била је објава природних права човека, те су и жене објавиле своја природна права. Међутим озбиљан женски покрет јавља се у XIX веку, када га је изазвао сам друштвени живот. У Северној Америци жена се успешно бори још половином XIX века: она која се борила за еманципацију робова, почела се борити и за своју еманципацију, Северна Америка, која је уопште утицала на европ-

Страна 8

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 3