Женски покрет

ЖЕНСКО ПРАВО ГЛАСА ПРЕД НАРОДНИМ ПРЕДСТАВНИШТВОМ

Дуго је времена морало да протекне док је најзад и у нашем парламенту по чело да се у опште повори о правима жене, и то само изузетно, ма да се деценијама већ декламује са емфазом како је у нашој демократској држави суверенитет народа изнад свега. Али када се тако беседило рачунало се да народ сачињава једино мушка глава, а жена, тај значајни и моћни фактор у природи и друштву, није према схватањима Haшиx политичара никада убрајана у народ. Најзад нас је захватила бујица великих догађаја. Она је обухватила све народе и то читаве народе, не одабирајући опрезно само мушке главе, јер оно што наши политичари не знају, то социјални закони врло добро знају, да је жена један нераздвојни део човечанства и да се за њу, према томе, не праве изузетци. У тој великој утакмици трпљења, мучења, самоодрицања и подношења жртава жена није узмакла ни за стопу. Та чињеница је дејствовала тако силно да су се за један тренутак раздремали сви, и почели схватати ту снажну логику природних закона. У том кратком тренутку тог великог сазнања могли сте чути са свих страна како је женско право гласа сазрела ствар, како нема више аргумената којима би се оно могло оборити, како после великог светског рата настаје у нашем друштвеном животу друга ера итд. итд. Тако се говорило и код нас. Најпре се формирала демокрарска заједница, која је у свом оштампаном политичком програму истакла женско право гласа на врло видно место, па је се онда почело говорити на сваком кораку како је пројекат новог изборног закона обухватио женско право гласа и како he жене

већ учествовати у изборима за конституанту. Стојећи пред таквим изгледима, вођама феминистичког покрета је изгледало чисто неозбиљно, депласирано да се стављају у какав борбени став, да не би то личило на Дон Кихотову борбу са ветрењачама. Против кога управо да поведу борбу када немају у политичким групама противника? Народни клуб је за то, радикалска странка прожета сва широким демократизмом напомиње полугласно да неће имати ништа против, демократска заједница се изјаснила писмено а републиканци и социјалисте примају жене за активне чланове странке. При таквом стању ствари изгледало је комично приређивати демонстрације и млатарати рукама по празном простору. Па ипак, осетивши једнога тренутка да се на све оне који су обећавали да ће се у нашој ново-формираној држави извести многе радикалне реформе, у место енергичног рада почео да спушта извесан дремеж, летаргичан сан, сва женска друштва у нашој земљи иступила су пред владу као једна организована целина и захтевала да се жени признају политичка права што пре. И онда се одговорило да је влада томе наклоњена. Најзад је освануо дан када је тај нови, савремени, изборни закон изашао пред парламенат. Колико је дубок дремеж обухватао наше политичаре и како у том полу-сну нагло клизе у назад, најбољи је доказ то што је резултат политичких саветовања био да не само што се право гласа није проширило и на другу половину нашег народа, на жене, него су га у пасивној форми изгубили чак и мушки и то они који припадају најугледнијим струкама. И пошто су ван парламент из-

Страна 10:

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 4 и 5