Женски покрет

схватали своје грађанске дужности прости сељаци из народа него школована интелигенција. Ја жалим, господо, што сам сада уместо праве и отворене дискусије о жени и човеку која се овде требала развити, видео само презриве осмехе и пошалице на рачун жена док сам ја у то питање улазио са социолошког и психолошког гледишта. Срамота, је, господо, да се то чини, јер сваки од нас има жену или мајку или сестру и ми морамо да их поштујемо. Немојте. господо, да о њиховим правима говоримо тако, јер ничије право није за багателисање и нека сваки да овој земљи колико може. Оставимо се подсмеха у овом важном питању, поштујмо мајке и жене и одајмо им признање. Пошто је целокупан рад данашњег парламента у знаку реакције, то је, разуме се, већина предлог одлука.“ На другом читању 113 ( 103 ) ред. састанку г. Продановић изјављупе да пошто је првога пута изнео све политичке и социјалне разлоге који императивно налажу и траже да се жени призна право гласа, он има да поднесе предлог који гласи; да се у члану 9. после речи мушкарац стави и женска. г. Продановић изјављује да за тај предлог има двадесет посланика који га потпомажу, тражи поименично гласање. a предлог подноси г. председнику.

Извештај са скупштине југословенских жена.

1-ог Јула 1920. год. отворена је у Загребу у дворани Сокола II друга скупштина југословенских жена. Пошто се овим чланком хоће нашим читаоцима да пружи бар приближно тачан преглед свих кретања и свих појава, кад је већ немогуће обухвитити све мисли, to ћe се писац ових редова држати своје дужности

извештача избегавајући да изрази своје личне утиске које he саопштити у наредном броју.

Први дан скупштине. Септембра месеца 1919. г. одржан је први састанак свих наших женских удружења у Београду. Ма да сви овдашњи листови нису најсимпатичније поздравили њихов успели рад, он је ипак одјекнуо кроз све наше крајеве и уродио је обилним плодом. После непуних десет месеца женска удружења се окупљају у Загребу из најудаљенијих крајева и настављају свој рад са истим одушевљењем и непоколебаном истрајношћу. Свечану седннцу је отвориле домаћица гђа Злата Ковачић Лопушић. Поздравила је своје госте топло и срдачно као своје на дому своме. Истакла је огроман значај овог састанка називајући га конституантом жена. Од садање ортанизације рада зависи не само будућност наших женских удружења него и будућност нашег државног и социалног живота. Најзад је завршила предлогом да се под свежим утиском Регентовог пута отправи у Београд поздравни телеграм и са ове значајне женске скупштине. После ње узела је реч гђа Xpucтuћ из Београда, садања председница савеза. У једном концизном, итгелигентном и јасном говору она је дала кратак преглед рада за последњих десет месеца. Истакла је да су нам пре свега приступила сва Чехо - Словачка Женска Удружења и да су о томе свом кораку писале кроз петнаест разних листова. Поменула је енергичну интервенцију савеза у корист повратка словеначких заробљеника из Енглеске. Истакла је политички успех Хрватица и Словенкиња у погледу општинских избора наглашајући да he се то право ускоро пренети и на све остале покрајине. Најзад је говорила о бројној јачини данашњег савеза. Напоменула је да је савез основан 1906 године и да су

Страна 16.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 4. и 5