Женски покрет

Начините од жене јавнога и правога радника, па онда она не може чинити никакове штете, јер he онда бити све под јавном контролом што жене буду радиле и на њих he падати одговорност. Волите ли у држави тајне чиниоце или волите да ти чиниоци овде јавно раде! Ја сам позивао људе који потајно утичу на државне послове, тзв. бела рука, да преузму владу у своје руке, да се јаве за јавни рад. Још је један разлог пао овде у Скупштини. Као да су жене под рђавим утицајем, поменут је клерикализам, па he сви демократски елементи бити против женског права гласа, пошто је она одвећ подвргнута реакцији. Ја знам да he и наша републиканска партија имати у женама највеће противнике. Ја то признајем као што he и републиканске државе уопште страдати, јер ће жена тежити и ићи ка монархији. Кад бих ја гледао на свој партиски интерес, ја бих први имао разлоге да говорим против женског права гласа. Али ја не гледам и не узимам у обзир партиске интересе, него је мени пречи општи принцип. Ако смо ми овамо дошли да гледамо, партиске интересе, онда нека буде тако, али ако смо ми овамо дошли да као народни послаћи гледамо опште интересе, онда не треба гледати на то шта ће учинити женско право гласа, него га треба једноставно дати женама. Кад би демократска странка била сигурна да he жене за њу гласати, сигурно би им признала право гласа, a то исто би учиниле и друге партије. Нека сваки себе брани. Али ја знам, и то је сигурно, да ако је жена под утицајем реакционарних струја, ако на њу има утицаја црква, то је само због тога што је жена сасвим одвојена од јавних послова, што она стоји под тиранијом мужа, што тражећи утеху својој души не налази је у јавним пословима него иде пред свештеника. Уведите жену у политичку акцију, дајте јој право гласа, па he она онда видети где је прави ин-

терес и неће остати где је до сада била. Никакво се васпитање народу не може извојевати, ако се људи не заинтересују да женама дају прилике да раде јавне послове. Исти разлози који се данас наводе против женскога права гласа навођенн су и против јавнога права гласа. Шта су казали писци који су се тиме бавили, Она маса сиротиње која нигде ништа нема не може бити слободна. Та је сиротиња или убијена или слуша реч свога господара или свештеника, a то је елемент који не треба узети у обзир. Па се, господо, доказало обрнуто. Често пута какав сиромах који нигде ништа нема скупље и боље цени своју савест и право гласа него неки велики богаташ који је готов да свој глас прода за новац. Констатовало се да има највише богаташа који нису по двадесет година отишли на изборе, јер су сматрали да се њих не тиче шта се све у овој земљи збива. Оно што важи за сиротињу важи и и за жену. За почетак биће изузетака, биће и скретања, лутања, али се одједном не може доћи до једног идеалног стања. Мора се почети и нека тај почетак покаже да не може бити никаквог правог политичког васпитања у држави где је један ред искључен, без тих политичких права. Где има потиштених и повлашћених ту нема васпитања. Правог васпитања може да буде у земљама слободнима где се признаје право свима. И кад ви говорите о васпитању жена а ја те ствари као дугогодишњи професор добро знам ја вам могу казати: докле је овакво стање у овој нашој држави то је васпитање излишно и штетно. Тек у правој демократији, која признаје свима подједнако права у много обилнијем покрету, може се створити право васпиташе свих слојева. Ово данашње школско васпитање може да ствара само чиновнике бирократе, али не ствара праве грађане, Ја сам приметио да су боље

Број 4. и 5.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 15,